Zaglavljeni na periferiji II

Ciklus predavanja

ZAGLAVLJENI NA PERIFERIJI II

Analize procesa periferizacije i kritike tranzicionog diskursa

15. oktobar i 9. novembar 2013. godine

[Program jesenjeg ciklusa predavanja]

15. oktobar
18:00 Hilary  Wainwright: Transformativna moć i političko organizovanje
20:00 Anita Tolić, Bercan Aktaş, Dinko Kreho: Na ulicama Balkana
IZVEŠTAJ SA DOGAĐAJA PROČITAJTE OVDE>>>

9. novembar
18:00 Boris Kagarlitsky: Gore od goreg. Zašto ekonomska kriza ne dovodi do društvene promene?
20:00 John Milios: To je klasna politika! Levica i kapitalistička ofanziva u vidu evro krize
IZVEŠTAJ SA DOGAĐAJA PROČITAJTE OVDE>>>

>>>>>>>>>>>>>>>>>

Zaglavljeni na periferiji II

[Biografije predavača/ica]

Hilary Wainwright je vodeća autorka i istraživačica novih oblika odgovornosti unutar političkih partija, pokreta i države. Urednica je popularnog britanskog levičarskog časopisa Red Pepper. Dokumentovala je veliki broj primera novih demokratskih pokreta, od Brazila do Britanije, kao i pouke koje se za progresivnu politiku iz njih mogu izvući. Pored angažmana u Transnacionalnom institutu (TNI), radi i kao viša istraživačica-saradnica pri Odeljenju za mirovne studije Međunarodnog centra za studije participacije na univerzitetu u Bredfordu (UK). Među naslove koje je objavila ubrajaju se Reclaim the State: Experiments in Popular Democracy i Arguments for a New Left: Answering the Free Market Right.

Bercan Aktaş je aktivista i student na odeljenju za Medije i komunikacione sisteme na Bilgi univerzitetu u Istanbulu, jedan je od osnivača Zeleno-leve partije za budućnost.

Anita Tolić je studentkinja sociologije i anglistike te članica Delavsko-punkerske univerze i Inicijative za demokratski socijalizam.

Dinko Kreho je publicista i književni kritičar koji živi na relaciji Zagreb-Sarajevo.

John Milios je profesor političke ekonomije i istorije ekonomske misli na Nacionalnom tehničkom univerzitetu u Atini. Objavio je preko dvesta tekstova u stručnim časopisima i dvanaest knjiga. U svojim istraživanjima bavi se teorijama vrednosti, novca i finansija, internacionalizacijom kapitala i teorijom imperijalizma. U junu ove godine objavio je knjigu pod nazivom A Political Economy of Contemporary Capitalism and its Crisis. Demystifying Finance čiji su koautori i D.P. Sotiropoulos and S. Lapatsioras.

Boris Kagarlitsky je ruski marksistički teoretičar i sociolog, politički disident u Sovjetskom Savezu i postsovjetskoj Rusiji. Zbog svog aktivizma dva puta je bio uhapšen, 1982. i 1993. godine. Koordinator je projekta Globalna kriza pri Transnacionalnom institutu (TNI) i direktor Instituta za globalizaciju i društvene pokrete (IGSO) u Moskvi. Od 1994. do 2002. bio je viši istraživač-saradnik na Institutu za uporedne političke nauke ruske akademije nauka (ISPRAN). Doktorat je stekao 1995. godine sa tezom Kolektivne akcije i politike rada u Rusiji tokom 1990-ih godina. Autor je nekoliko knjiga među kojima su i Empire of the Periphery: Russia and the World System, Russia under Yeltsin and Putin: Neo-liberal Autocracy i The Mirage of Modernisation.

>>>>>>>>>>>>>>>>>

[O ciklusu ZAGLAVLJENI NA PERIFERIJI]

Nakon sloma državnog socijalizma, balkanski region biva zahvaćen agresivnim procesima neoliberalne transformacije. Njihovo napredovanje, pre svega u vidu privatizacije privrede, deregulacije tržišta i komodifikacije svih vrsta dobara, dovelo je do drastične polarizacije društva. Pod izgovorom „stvaranja bolje poslovne klime“, „dobijanja povoljnih kreditnih aranžmana“ i „privlačenja stranih investivija“ kao jedinih načina za podsticanje privredne aktivnosti i ostvarivanje ekonomskog razvoja, političko-ekonomska moć koncentriše se u rukama vladajuće manjine.

Ovi procesi su krajem prve i početkom druge decenije XXI veka dodatno pojačani krizom akumulacije kapitala i oštrim merama državne štednje, koji se kao odgovor na nju sprovode u većem delu sveta. Spirala ekonomske krize prešla je put od američkog finansijskog sektora, preko dužničke krize zemalja evropske periferije i krize čitave evro zone, pa sve do dovođenja u pitanje daljih EU integracija.

Takozvane tranzicione procese u Istočnoj Evropi napokon treba nazvati pravim imenom – procesima periferizacije. U suštini, tamo kuda su krenula pre više od dve decenije, nekadašnja socijalistička društva su odavno već stigla: na mesto (polu)periferije svetskog kapitalističkog sistema. Iako u lokalnom javnom govoru i dalje dominira ideja o mogućnostima za „pošteni kapitalizam“ – navodno smo se zagubili negde na putu ka njemu – istina je da kapitalizam na periferiji ni ne može da izgleda drugačije od ovoga u čemu trenutno jesmo: zaglavljeni u odnosima sveopšte zavisnosti spram zemalja kapitalističkog centra.

Problem aktuelnih procesa neće biti razrešen bez radikalnog preispitivanja samih osnova postojećeg sistema. Tek kada razumemo poziciju u kojoj se nalazimo možemo predložiti konkretne alternativne programe drugačijeg razvoja društva: onog u kojem će osnovne društvene aktivnosti biti usmerene na zadovoljavanje potreba ljudi, a ne kapitala.

Stoga će program Zaglavljeni na periferiji imati za cilj analizu procesa kapitalističke restauracije koji su proizveli periferizaciju privreda i društava istočnoevropskih postsocijalističkih zemalja. Kroz seriju predavanja i razgovora na kojima će gostovati veliki broj aktuelnih domaćih i međunarodnih predavača i predavačica insistiraće se na kritici „tranzicionih“ i „evrointegracijskih“ procesa iz perspektive levice, kako bi se osvetlila postojeća pozicija i uloga ovih zemalja unutar globalnog kapitalizma, ali i promislile moguće alternative sadašnjem stanju.

U sklopu prolećnog dela ciklusa predavanja su održali Primož Krašovec, Asbjorn Wahl, Ursula Huws, Catherine Samary, Goran Musić i Michael A. Lebowitz. Više o prolećnom delu možete pročitati ovde >>>