Zaglavljeni na periferiji I

Ciklus predavanja

ZAGLAVLJENI NA PERIFERIJI I

Analize procesa periferizacije i kritike tranzicionog diskursa

7. mart, 12. april i 6. maj 2013. godine

 

[Program prolećnog ciklusa predavanja]

Četvrtak, 7. mart
18:00 Primož Krašovec: O nekim protivrečnostima postsocijalističke evropske ideologije
20:00 Asbjørn Wahl: Uspon i pad države blagostanja
IZVEŠTAJ SA PREDAVANJA PROČITAJTE OVDE>>>

Petak, 12. april
18:00 Ursula Huws: Kriza kao kapitalistička prilika: nova akumulacija kroz komodifikaciju javnih usluga
20:00 Catherine Samary: Istočna periferija Evrope unutar globalne sistemske i evropske krize
IZVEŠTAJ SA PREDAVANJA PROČITAJTE OVDE>>>

Ponedeljak, 6. maj
18:00 Goran Musić: Godine raspleta: jugoslovensko radničko samoupravljanje između tržišnog socijalizma i neoliberalizma, 1987-1991.
20:00 Michael Lebowitz : Protivrečna reprodukcija i kontradikcije socijalizma
IZVEŠTAJ SA PREDAVANJA PROČITAJTE OVDE>>>

>>>>>>>>>>>>>>>>>

periferija cover fb

Nakon sloma državnog socijalizma, balkanski region biva zahvaćen agresivnim procesima neoliberalne transformacije. Njihovo napredovanje, pre svega u vidu privatizacije privrede, deregulacije tržišta i komodifikacije svih vrsta dobara, dovelo je do drastične polarizacije društva. Pod izgovorom „stvaranja bolje poslovne klime“, „dobijanja povoljnih kreditnih aranžmana“ i „privlačenja stranih investivija“ kao jedinih načina za podsticanje privredne aktivnosti i ostvarivanje ekonomskog razvoja, političko-ekonomska moć koncentriše se u rukama vladajuće manjine.

Ovi procesi su krajem prve i početkom druge decenije XXI veka dodatno pojačani krizom akumulacije kapitala i oštrim merama državne štednje, koji se kao odgovor na nju sprovode u većem delu sveta. Spirala ekonomske krize prešla je put od američkog finansijskog sektora, preko dužničke krize zemalja evropske periferije i krize čitave evro zone, pa sve do dovođenja u pitanje daljih EU integracija.

Takozvane tranzicione procese u Istočnoj Evropi napokon treba nazvati pravim imenom – procesima periferizacije. U suštini, tamo kuda su krenula pre više od dve decenije, nekadašnja socijalistička društva su odavno već stigla: na mesto (polu)periferije svetskog kapitalističkog sistema. Iako u lokalnom javnom govoru i dalje dominira ideja o mogućnostima za „pošteni kapitalizam“ – navodno smo se zagubili negde na putu ka njemu – istina je da kapitalizam na periferiji ni ne može da izgleda drugačije od ovoga u čemu trenutno jesmo: zaglavljeni u odnosima sveopšte zavisnosti spram zemalja kapitalističkog centra.

Problem aktuelnih procesa neće biti razrešen bez radikalnog preispitivanja samih osnova postojećeg sistema. Tek kada razumemo poziciju u kojoj se nalazimo možemo predložiti konkretne alternativne programe drugačijeg razvoja društva: onog u kojem će osnovne društvene aktivnosti biti usmerene na zadovoljavanje potreba ljudi, a ne kapitala.

Stoga će program Zaglavljeni na periferiji imati za cilj analizu procesa kapitalističke restauracije koji su proizveli periferizaciju privreda i društava istočnoevropskih postsocijalističkih zemalja. Kroz seriju predavanja i razgovora na kojima će gostovati veliki broj aktuelnih domaćih i međunarodnih predavača i predavačica insistiraće se na kritici „tranzicionih“ i „evrointegracijskih“ procesa iz perspektive levice, kako bi se osvetlila postojeća pozicija i uloga ovih zemalja unutar globalnog kapitalizma, ali i promislile moguće alternative sadašnjem stanju.

>>>>>>>>>>>>>>>>>

[Biografije predavača/ica]

Primož Krašovec je nezavisni istraživač, publicista i prevodilac. Urednik je časopisa Borec, izdavačke kuće Naprijed! i član Delavsko-punkerske univerze iz Ljubljane.

Asbjørn Wahl je savetnik pri Norveškom sindikatu javnih i komunalnih radnika i predsednik upravnog odbora norveške organizacije Kampanja za socijalnu državu. Takođe radi kao potpredsednik Sekcije radnika u drumskom saobraćaju pri Međunarodnoj federaciji radnika u transportu (ITF) i predsednik je ITF-ove Radne grupe o klimatskim promenama. Član je i koordinacionog odbora Foruma socijalna Evropa, neformalne mreže progresivnih sindikalista u Evropi, i deluje u radu mreže Rad i globalizacija. Obrazovan kao istoričar i sociolog, objavio je niz članaka iz oblasti politike, socijalnih i radničkih pitanja u časopisima i knjigama u Norveškoj i van nje. Njegova najnovija publikacija je “The Rise and Fall of the Welfare State” (Pluto Press, London, 2011.).

Ursula Huws je profesorka na Studijama rada i globalizacije na Univerzitetu Hertfordshire i urednica međunarodnog interdisciplinarnog časopisa Work Organisation, Labour and Globalisation.

Catherine Samary je predavačica i istraživačica na Univerzitetu Paris-Dauphine i Institutu za evropske studije. Doktorirala je u oblasti ekonomskih nauka istražujući različite reforme ranijih jugoslovenskih i istočnoevropskih sistema, njihove krize i transformacije unutar kapitalističke globalizacije i proširenja Evropske unije. Saradnica časopisa Le Monde Diplomatique. Članica Naučnog saveta francuskog ATTAC-a. Aktivna od 1960-ih u Francuskoj, u internacionalističkim mrežama radikalne levice. Članica Četvrte internacionale.

Goran Musić je ekonomista, istoričar i dugogodišnji aktivista u studentskim i radničkim inicijativama. Trenutno na doktorskim studijama istorije u Italiji (Evropski univerzitetski institut u Firenci) gde istražuje štrajkački pokret u poznom jugoslovenskom socijalizmu.

Michael A. Lebowitz je prof. emeritus ekonomije, na Simon Fraser Univerzitetu u Kanadi. Njegova poslednja knjiga, Contradictions of ‘Real Socialism’: the Conductor and the Conducted, objavljena je prošle godine od strane Monthly Review Press. Među ranijim knjigama su: Beyond Capital: Marx’s Political Economy of the Working Class (2003), Build it Now: Socialism for the Twenty-first Century (2006), Following Marx: Method, Critique and Crisis (2009) i The Socialist Alternative: Real Human Development (2010). Između 2004. i 2010. godine radio je u Venecueli kao savetnik i direktor programa Transformativna praksa i ljudski razvoj pri Internacionalnom centru Miranda u Karakasu.