“Vratimo socijalizam u igru”

CPE-socijalizam
++ Sreda, 9. decembar

17:30
Darko Vesić: Socijalistička politika i problem transformacije kapitalističke države
Dušan Maljković: Socijalizam, ljudska priroda i nužnost utopije

19:00
Mario Candeias: Trenutak katarze. Leve strategije nakon udara – Šta da se radi? I ko će dođavola to da uradi?

20:30
Marija Jakovljević: Crveno-zelena privreda – predlog socijalističke održive proizvodnje
Iva Marković: Pogled na prirodu uz radikalnu promenu perspektive

++ Četvrtak, 10. decembar

17:30
András Juhász: Mesto progresivnog oporezivanja u izgradnji socijalizma
Tanja Vukša: Perspektive osnovnog dohotka

19:00
Dario Azzellini: Izgradnja levice odozdo

20:30
Vladimir Simović: Pitanje demokratije – koliko participacije?
Jelena Veljić: Mesto javnog sektora u radikalno levoj strategiji
Miloš Baković Jadžić: Sindikalni pokret – perspektive i alternative

Facebook event>>>

::::::::::::::::::::::::::::

Centar za politike emancipacije u saradnji sa Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe i Domom omladine Beograda, organizuje konferenciju “Vratimo socijalizam u igru: elementi za promišljanje socijalističke alternative” sa idejom da predstavi predloge za promišljanje socijalističke alternative koji su nastali kao rezultat obrazovno-istraživačkog rada koji smo realizovali tokom ove godine. Pokretanjem diskusija na temu ekonomskih i političkih mera, koje za cilj imaju izgradnju socijalističkog društva, konferencija će doprineti promišljanju izlaza iz aktuelne krize.

– Kapitalistički sistem je u stanju permanentne krize.

Kapitalistički sistem se već duže vreme nalazi u krizi. Iako je započela kao kriza akumulacije kapitala, koja se najpre ispoljila u finansijskom sektoru, brzo je prerasla u globalnu ekonomsku krizu, koja je destabilizovala i ostale sfere društva. Kapitalistički način proizvodnje stvara situaciju permanentne ekonomske, ekološke i socijalne krize, a sukob između kapitala i rada, koji stoji u njegovoj osnovi, sada se zaoštrava. U nameri da obnovi profitne stope do nivoa potrebnih za neometanu akumulaciju, predstavnici kapitala sve više pritiskaju radništvo na globalnom nivou srozavanjem radnih prava, ukidanjem ostataka države blagostanja, povećavanjem konkurencije između radnika i radnica u različitim regijama i zemljama, itd.

– Postojeći politički sistem ne rešava, već samo produbljuje krizu.

U ovakvoj situaciji se pokazuju i ograničenja liberalne demokratije, koja se formalno zadržava na političkoj sferi, bez zadiranja u pitanje ko ima pravo da odlučuje kako, šta i za koga proizvodi ekonomija. Nedostatak ekonomske demokratije tako efektivno dovodi do depolitizacije celokupnog sistema predstavničke demokratije, pretvarajući političku strukturu u pukog zaštitnika interesa kapitala, koji u situaciji krize pojačava opresiju i isključivanje velikog dela društva. Ipak, problematici se i dalje prilazi na pogrešan način: krivac za krizu se traži u Drugom umesto u logici sistema. To se manifestuje kroz jačanje autoritarnih režima, eskalaciju međunacionalnih i religijskih sukoba, ksenofobiju, rasizam itd. Krajnje posledice se još uvek ne naziru, ali sada je već jasno da je cena koju društvo plaća ogromna.

– Potreban nam je radikalno drugačiji sistem baziran na solidarnosti.

Potrebno je razgraditi hegemoni diskurs koji prikriva inherentne kontradikcije i antagonizme kapitalističkog načina proizvodnje. Zaoštravanje sukoba dovodi do delegitimizacije pojedinačnih mera i aktera, no potrebno je otići dalje i zahtevati promenu sistema u celini. Nameće se potreba za osmišljavanjem drugačijeg oblika društvenog uređenja. Alternativa mora da podrazumeva sistem proizvodnje koji se ne zasniva na eksploataciji najamnog rada, čiji cilj nije uvećanje profita, već proizvodnja usmerena na zadovoljenje potreba ljudi. Stoga ćemo se na konferenciji baviti razmatranjem koraka ka uspostavljanju socijalizma za 21. vek. S jedne strane analiziraćemo prelazne mere koje treba da odgovore na urgentne potrebe većine ljudi koje postojeći sistem ostavlja obespravljene i bez osnovnih sredstava za život. Sa druge strane razmatraćemo korake koje je nužno napraviti ako želimo da svet u kojem živimo usmerimo u pravcu uspostavljanja novog solidarnog sistema.

– Moramo zajedno da učimo i delamo!

Želimo da ovaj događaj bude jedna u nizu aktivnosti za zajedničko promišljanje koje se nadovezuju na postojeće inicijative za uspostavljanje društva po meri običnih ljudi.

O UČESNICAMA I UČESNICIMA:

Mario Candeias je doktor političkih nauka, direktor Instituta za društvenu analizu Rosa Luxemburg Stiftung u Berlinu i ko-urednik portala LuXemburg. Istraživanja kojima se bavi su uglavnom fokusirana na krize inherentne finansijskom kapitalizmu kao i na radikalne strategije za društveno-ekološku transformaciju i reorganizaciju evropske levice. Institut u kom radi pokušava da kombinuje izgradnju strategija, organizovanje i povezivanje različitih levih inicijativa, kako u praksi, tako i u teoriji. Objavio je brojne knjige, analitičke tekstove i eseje.

Dario Azzellini je asistent profesor na katedri za sociologiju na Johannes Kepler univerzitetu u Lincu, u Austriji, pisac i reditelj dokumentarnih filmova. Doktorirao je političke nauke i sociologiju. Njegovo istraživanje i pisanje se fokusiraju na demokratiju, društvene pokrete, samoupravljanje, migracije i rasizam. Azzellini je objavio nekoliko knjiga, eseja i dokumentaraca, a jedan je i od osnivača portala Workers Control. Producirao je, zajedno sa Oliverom Reslerom, seriju dokumentaraca o fabrikama koje su pod kontrolom i samoupravljanjem bivših radnika, širom Evrope.

Marija Jakovljević je završila master studije sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je postala aktivna u studentskim, feminističkim i radničkim borbama. Učestvovala je na nekoliko međunarodnih konferencija koje su se bavile temama obrazovanja, zapošljavanja, mladima, javnim dobrima i javnim politikama iz leve (zelene) perspektive. Objavljivala je tekstove za Mašinu, Bilten i Centar za politike emancipacije. Devet godina je aktivna u civilnom sektoru gde je bila uključena u razne obrazovne, ekološke i umetničke projekte, koji su između ostalog uključivali rad sa marginalizovanim grupama. Bavi se razvijanjem alata za alternativno obrazovanje i promovisanje socijalnih ciljeva.

Miloš Baković Jadžić je sociolog i politički aktivista iz Beograda. Posebna tematska interesovanja: istorija jugoslovenske levice, problematika savremenog političkog organizovanja, sindikalna teorija i praksa. Učesnik većeg broja levih incijativa nakon 2002. godine. Trenutno zaposlen u Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe kao projektni menadžer i politički analitičar.

András Juhász je rođen u Mostaru, živi u Zrenjaninu. Diplomirao je na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Član je redakcije društvenokritčkog portala Mašina, učestvuje u radu Levog samita Srbije.

Dušan Maljković je filozof, publicista i prevodilac. Završio Ženske i Istopolne studije. Objavio i mnogobrojne teorijske i književne radove u zemlji i inostranstvu. Uređivao prvu književnu homoerotsku ediciju Kontrabunt u izdavačkoj kući RENDE, međunarodno nagrađivanu emisiju na Radiju Beograd 202 Gayming i prvi domaći ne-strejt web-site Gay-Serbia. Urednik-saradnik u izdavačkoj kući Karpos i član saveta časopisa Novi plamen. Trenutno koordinira seminar kvir studija na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogadu i uređuje časopis za kvir teoriju i kulturu QT. Član Udruženja književnih prevodilaca Srbije sa statusom samostalnog radnika u kulturi.

Iva Marković je apsolventkinja pejzažne arhitekture sa višegodišnjim iskustvom u oblasti zaštite životne sredine i omladinskog političkog aktivizma. Članica je Zelene omladine Srbije i Radne grupe za globalnu pravdu Federacije evropskih mladih Zelenih, poslednjih godinu dana aktivna je i u Levom samitu Srbije. Fokus joj je na međusobnom povezivanju različitih drušvenih pokreta i razvijanju zeleno-leve političke ideje u Srbiji i širom Evrope. Trenutno je najviše angažavona na temi društvenih implikacija klimatskih promena.

Jelena Veljić, aktivistkinja. Tokom studija etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu bavila se studentskim organizovanjem. Teme kojima se bavi u društvenom angažmanu uključuju borbe za besplatno i svima dostupno obrazovanje, feminizam, radnička pitanja, antifašizam. Od 2010. godine novinarka lista Republika. Učestvuje u radu Društvenog centra “Oktobar”.

Darko Vesić je apsolvent na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Član je Centra za politike emancipacije i jedan od pokretača Društvenog centra “Oktobar”. U njegova polja interesovanja spadaju društvena kritika, marksistička teorija, odbrana javnih dobara, razmatranje socijalističkih alternativa i drugo. Objavljivao je radove na portalima Bilten i Mašina kao i u naučnom časopisu Filozofija i društvo koje izdaje Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Učestvovao je na nekoliko internacionalnih konferencija i bio predavač na radionicama na teme kao što su kritika političke ekonomije, marksistička teorija države, transformacija klasnih odnosa kroz istoriju i druge.

Tanja Vukša je diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i završila master studije na odseku Studije kulture i teorije roda na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Članica je Centra za politike emancipacije i Društvenog centra “Oktobar”. Fokusirana na teme levice i feminizma.

Vladimir Simović je apsolvent na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Prethodnih godina bio je aktivan u različitim radikalno levim inicijativama i pokretima. Danas je član Centra za politike emancipacije, jedne od organizacija članica Levog samita Srbije. Učestvuje u radu Društvenog centra „Oktobar“. Polja interesovanja, između ostalog, obuhvataju istoriju Jugoslavije, sa fokusom na samoupravljanje, kulturu sećanja, kao i pitanja vezana za mogućnosti izgradnje socijalističkog projekta u 21. veku.