Voda je snovno
ljudsko pravo.

Voda je javno dobro

Borba za vodu je sve aktuelnija – od zahteva za dostupnošću pijaće vode, pa do suprotstavljanja mini hidroelektranama koje uništavaju naše reke. Smatramo da je pitanje dostupnosti i upravljanja vodom, njeno održivo korišćenje i zaštita, političko pitanje na koje neće biti moguće dati odgovor koji je u skladu sa principima jednakosti i demokratičnosti, bez odgovarajuće analize, vizije i akcije koja u prvi plan ističe potrebe ljudi a ne interese kapitala. Tekstovi koji se nalaze na ovoj stranici rezultat su kolektivnog rada istraživačke grupe koju čine: Jovana Timotijević, Zlatko Stevanović, Natalija Stojmenović, Aleksa Petković, Ana Vuković, Luka Petrović, Teodora Marković, Janko Stefanović, Lav Mrenović, Nemanja Pantović. Izneta argumentacija zasnovana je na prethodnom istraživanju koje je uobličeno u publikaciji “Voda je zajedničko dobro” objavljene 2017. godine.

Šta su javna dobra?

Morali bismo se, dakle, dogovoriti šta smatramo osnovnim uslovima neophodnim za dostojanstven život, a onda i koji resursi te uslove omogućavaju i iz njih izvesti i okvir javnih dobara. Javnim dobrima tako treba smatrati i obrazovanje i zdravstvo i socijalnu zaštitu, kao i komunalne usluge i resurse koji omogućavaju svakodnevne uslove za opstanak, a onda i lični razvoj svakog člana i članice društva.

Pročitajte više

Zašto danas govorimo o javnim dobrima?

Kada javno dobro ili usluga postane roba, celokupni sistem proizvodnje i distribucije tog dobra ili usluge oblikuje se prema tržišnim uslovima, te se postepeno pristup ograničava i omogućava privilegovanom delu stanovništva. S obzirom na to da se radi o dobrima i uslugama koje su neophodne za održavanje osnovnih uslova za dostojanstven život, veliki deo stanovništa tada biva primoran da, bez obzira na svoje mogućnosti i okolnosti, sâm obezbedi dovoljnu zaradu koja bi omogućila opstanak.

Pročitajte više

Zašto javno-privatna pratnerstva nisu rešenje?

Javni sektor u takvim partnerstvima gubi mogućnost da donosi odluke u čijem se interesu određeni resurs koristi, te ne može odbraniti osnovno svojstvo javnog dobra. Konkretno, privatni partner, imajući uz to i „sigurnog platišu“ za partnera, obično preuzima profitabilni deo, kao što su naplata ili pojedini delovi distribucije, i iz tih poslova izvlači dobit za sebe, dok se mnogo skuplji i tržišno neisplativi delovi procesa ostavljaju javnom partneru, a nastali gubici se raspoređuju kao trošak na građane.

Pročitajte više

Zašto je privatizacija loša?

Po pravilu, koristi od privatizacija imaju isključivo privatne firme, zato što mogu u kratkom vremenskom roku i bez puno ulaganja da zarade velike količine novca jer uvek dolazi do naglog poskupljenja cene vode. Privatnicima se ne isplati da ulažu velike količine novca u infrastrukturu, pa vodovodi ostaju zapušteni, a kvalitet vode se pogoršava.

Pročitajte više

Ali zar nije tendencija u svetu da se upravljanje prepušta privatnim kompanijama, tako je efikasnije?

Početkom 1980-ih su se mnogi gradovi u svetu odlučili da prepuste upravljanje svojim vodovodima privatnim korporacijama. Ipak, posledice su bile katastrofalne, tako da smo trenutno svedoci sasvim drugačijeg procesa – od 2000. do juna 2017. godine je 267 vodovoda širom sveta, koje koristi oko 100 miliona ljudi, vraćeno u javno vlasništvo.

Pročitajte više

Kakva je politika vlade u oblasti voda?

Ukoliko zanemarimo nepostojanje formalnih i suštinskih uslova za prodor javnog interesa u politiku i okrenemo se analizi sadržine jednog krovnog dokumenta kao što je Strategija upravljanja, primetićemo jasnu naklonjenost izvršne vlasti privatnom interesu koji se, za razliku od javnog, revnosno sprovodi. Izmenama Zakona o komunalnim delatnostima koje su usvojene 2016. godine otvorena su vrata privatnom kapitalu da pruža usluge od opšteg interesa koje su tradicionalno bile u nadležnosti države, što nas stavlja na korak od privatizacije.

Pročitajte više

Zašto je važno Poglavlje 27?

Ministar zaštite životne sredine u vladi Republike Srbije, Goran Trivan, izjavio je da će biti potrebno da se uloži oko 15 milijardi evra u oblast zaštite životne sredine u narednih 25 do 30 godina. Jasno je da ovakva situacija postavlja pitanje koliko će Srbija u ostvarivanju ciljeva Poglavlja 27 oštetiti građane kao i ko će i koliko platiti svoje pravo na vodu?

Pročitajte više

Na šta mislimo kada kažemo ekonomska cena vode?

Svetska banka je istaknula da je za dalji razvoj sistema vodosnabdevanja neophodno vodu posmatrati kao ekonomsko dobro koje ima svoju tržišnu vrednost. Po njihovoj preporuci, cena vode bi trebalo da bude 1,35 evra, odnosno 165 dinara po kubnom metru (m3), što znači da bi prema razvojnom planu, u narednom periodu voda trebalo da poskupi više od 3 puta.

Pročitajte više

Šta nam je preostalo od infrastrukture u oblasti voda?

Zastarela, neodržavana i neobnavljana infrastruktura uzrokuje razne probleme kao što su neodgovarajući kvalitet vode, oskudica u kritičnim delovima dana ili godine, kao i gubitak vode na mreži koji doseže i do 32%. S obzirom na nedostatak dovoljnog broja fabrika za prečišćavanje vode, kao i dotrajale vodovodne cevi, kvalitetna voda za piće predstavlja životni san za većinu ljudi u Vojvodini.

Pročitajte više

Kakvo je stanje naših izvorišta i šta im preti?

Izvorišta su često pod koncesijom privatnih kompanija što dovodi do prekomerne eksploatacije pijaće vode. Zarad prodaje flaširanih pića, u vrlo kratkom vremenskom periodu se iscrpi prevelika količina podzemne vode zbog čega izvorišta često i presuše.

Pročitajte više

Kakvu vodu pijemo?

Visoka koncentracija arsena često je prisutna u podzemnim vodama zbog čega se, ne tako mali procenat stanovništva u Srbiji, snadbeva nebezbednom vodom za piće. Na osnovu podataka dobijenih iz službi za javno zdravlje i lokalnih vodovoda, u Vojvodini čak 653.160 ljudi koristi kancerogenu vodu za piće.

Pročitajte više

Čije su naše banje?

Privatizacija banja će najverovatnije dati slične rezultate kao i privatizacija odmarališta širom bivše Jugoslavije – ono što je bilo dostupno svima, više nije pristupačno gotovo nikome sem najbogatijima i stranim turistima. Banje su od izuzetnog značaja pre svega za zdravlje stanovništva, ali i za odmor, te se društvo mora postarati da one budu dostupne svima.

Pročitajte više

Koliko velike probleme stvaraju male hidroelektrane?

Gradnja malih hidroelektrana (MHE) funkcioniše tako što privatnici ulažu sredstva, a država im garantuje subvencionisanu cenu 12 godina (feed-in tarifa). U slučaju da se izgrade sve planirane MHE, udeo dobijene električne energije u potrošnji domaćinstva iznosiće manje od 2%.

Pročitajte više

Koje su naše preporuke?

Smatramo da je pitanje dostupnosti i upravljanja vodom, njeno održivo korišćenje i zaštita, političko pitanje na koje neće biti moguće dati odgovor koji je u skladu sa principima jednakosti i demokratičnosti, bez odgovarajuće analize, vizije i akcije koja u prvi plan ističe potrebe ljudi a ne interese kapitala.

Pročitajte više

Majkl A. Lebovic – Prevazići Kapital

Majkl A. Lebovic – Prevazići Kapital

Treća publikacija koju objavljujemo u sklopu edicije Studije socijalizma jeste knjiga Prevazići Kapital kanadskog ekonomiste Majkla A. Lebovica koji je za ovo delo 2004. godine nagrađena Dojčerovom memorijalnom nagradom koja se od 1969. dodeljuje za najbolja i najinovativnija dela pisana u ili o marksističkoj tradiciji.

Radni sto #19: “Pravo na vodu”

Radni sto #19: “Pravo na vodu”

Radni sto #19 koji nosi naslov „Pravo na vodu“, biće održan u utorak, 12. juna u 19 časova, u klubu Doma omladine Beograda.

Govori: Stiven Nolan, pokret “Right2Water”. Kodirektor “Trademark”, antisektaške jedinice Irskog kongresa sindikata, poslednjih šesnaest godina. Stiven se bavi sindikalnim obrazovanjem, istraživanjem i intervencijom u konfliktu u Severnoj Irskoj. Stiven predaje sindikalne studije i socijalnu pravdu i razvija novi obrazovni program fokusiran na političku ekonomiju u sklopu “Right2Water” kampanje.

Moderira: Jovana Timotijević, članica Zajedničko.org i doktorantkinja na Fakultetu političkih nauka.

Centar za politike emancipacije

info@cpe.rs
www.cpe.rs
Copyleft 2018 CPE

Partnerske organizacije