Zakon o radu se kosi sa međunarodnim dokumentima

IZVOR: Novosti

Pozivanje šefa resora privrede Saše Radulovića na evropsko zakonodavstvo prilikom odbrane Nacrta zakona o radu kosi se sa mišljenjem sindikata i stručne javnosti. Dok ministar tvrdi da je Nacrt “političkom voljom” povučen na doradu, radnička udruženja ocenjuju da on neovlašćeno, nelegitimno i bez pravih argumenata brani i nameće ovaj antievropski, antiradnički, antisindikalni i antimodernizacijski dokument.

Naučni saradnik Instituta društvenih nauka, dr Nada Novaković naglašava da bi se ovim predlogom kršile najvažnije konvencije Međunarodne organizacije rada – o sindikalnom delovanju i pravima, kolektivnom pregovaranju, socijalnom dijalogu, dostojanstvenom radu i sl. Prekršena je i Deklaracija o ljudskim pravima, a suprotan je direktivi EU, o jednakim pravima zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom, na neodređeno i određeno vreme.

Reforma radnog zakonodavstva

- Odstupa se i od preporuka EU i prakse najrazvijenijih njenih članica da je nedeljno radno vreme sedam dana ukupno 48 sati – objašnjava Novakovićeva.

- Uveliko se gazi i konvencija MOR-a o dostojanstvenom radu. Anticivilizacijski karakter ogleda se i u brisanju dostignuća o osmočasovnom radnom danu, pravu na sindikalno organizovanje i generalni štrajk. To su radnici Kraljevine SHS dobili još 1919. godine!

Dr Darko Marinković, profesor sociologije rada, objašnjava da nisu ni poslodavci na Zapadu dobre vile, već su sindikati društveno moćni i uspostavljaju ravnotežu rada i kapitala.

On tvrdi da ne možemo imati humano radno i socijalno zakonodavstvo kao u Nemačkoj, Italiji, Holandiji, ako nema pravne države. Nije stvar samo doneti zakon, kaže Marinković, već ga treba i poštovati.

Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada objašnjava da uslovi rada i standard u Srbiji nisu isti kao na Zapadu, pa je često nemoguće upoređivati i primenjivati pojedine zakonske odredbe.

- Fleksibilno radno vreme, koje zagovara Nacrt, postoji u nekim evropskim zemljama zbog žena koje žele upola kraće da rade uz mogućnost manje zarade – kaže Protić. – Ovaj princip neprimenljiv je u Srbiji, jer su plate već obezvređene.

Inače, u EU, čak i u vreme krize, broj zaposlenih na određeno vreme, sa nepunim vremenom ili drugim oblicima “fleksibilnih radnih odnosa” ne prelazi 17-19 odsto od ukupno zaposlene radne snage. Ali u zemljama u tranziciji većina sklopljenih radnih ugovora je (80-90 odsto) na određeno vreme.

Print Friendly
Sadržaji koji su ovde preneti ne odražavaju nužno i stavove Centra za politike emancipacije.