Vesti iz EU: Britanija, Italija, Nemačka, Grčka

Britanska privreda potonula je za 0,3 odsto u poslednjem prošlogodišnjem kvartalu, dok je na nivou cele 2012. zabeležila nulti rast. Time se našla na ivici treće po redu recesije, saopštio je Zavod za statistiku u Londonu.

“Nakon rasta od 0,9 odsto iz trećeg kvartala, bruto domaći proizvod je u četvrtom smanjen za 0,3 odsto”, navodi Zavod.

Ukoliko i u tekućem kvartalu bude zabeležen negativan privredni rast, Britanija će pasti u treću recesiju od globalne finansijske krize iz 2008. Britanska ekonomija se oporavila krajem 2009. godine, ali je pred kraj 2011. pala u novu recesiju koja je trajala tri kvartala.

U međuvremenu, asocijacija italijanske trgovinske komore Unionkamere (Unioncamere) saopštila je da je tokom prošle godine u recesijom pogođenoj Italiji svakog dana zatvarano oko 1.000 preduzeća. U saopštenju se navodi da je u 2012. zatvoreno ukupno 364.972 firme, odnosno 24.000 više u odnosu na 2011, prenela je italijanska novinska agencija ANSA.

I dok Unionkamere navodi da je četvrti put u poslednjih šest godine broj zatvorenih preduzeća dostigao 1.000 dnevno, nakon 2007, 2008. i 2009, Banka Italije saopštila je da su bivši lideri najstarije banke na svetu, Monte dei paski di Sijena (Monte dei Paschi di Siena), sakrili složene transakcije. To će tu bankarsku kuću koštati 200 miliona evra na ime profita ostvarenog u 2012. Italijanska centralna banka je dodala da njen nadzorni sektor i pravosuđe ispituju transakcije, a ministar ekonomije Vitorio Grili rekao je da je vlada u Rimu najmanje godinu dana bila svesna da postoje problemi u banci.

Finansijske prevare dešavaju se širom kontintenta. Jedan od najbolje plaćenih brokera nemačke Dojčebanke, Kristijan Bitar, ostao je bez bonusa u vrednosti od 40 miliona evra, nakon što je otpušten zbog pokušaja manipulisanja kamatnom stopom, naveli su izvori upoznati sa situacijom.

Portparol Dojče banke (Deutsche Bank) Mihael Golden izjavio je da je banka, nakon što je otkrila “da se određeni broj zaposlenih poneo neodgovarajuće, sankcionisala ili otpustila takve radnike i povukla sve njihove kompenzacije”, prenosi agencija Blumberg. Regulatori ispituju tvrdnje da su brokeri iz najmanje 16 kompanija manipulisali stopama koje se koriste pri izračunavanja Euribora i sličnih međubankarskih stopa, da bi profitirali na opkladama o kretanju kamata na terminske ugovore.

Bitar, radnik Dojče banke od 2001. godine, bio je broker specijalizovan za kratkoročne terminske ugovore i dobijao je procenat profita od svakog dogovorenog posla. Jedna od njegovih strategija bila je da se kladi da će troškovi zaduživanja u evrima na tri i šest meseci rasti brže nego oni na mesec dana, navode izvori.

To se isplatilo nakon kolapsa američke banke Liman Braders (Lehman Brothers) u septembru 2008, kada su banke počele da oklevaju da međusobno pozajmljuju novac na sve periode osim na one najkraće.

Dojčebanka je jedan od kreditora koji tek treba da se nagodi sa regulatorima koji istražuju nameštanje Libora. Barkliz (Barclays), druga po veličini banka u Britaniji, platila je u junu 2012. godine, zbog istog skandala, kaznu od 458 miliona dolara. Najveća švajcarska banka, UBS, kažnjena je u decembru sa 1,5 milijardi dolara.

Sa druge strane nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je da ne treba posustati u sprovođenju bolnih reformi u Evropskoj uniji. Prema njenim rečima, taj blok zemalja mora u potpunosti da iskoristi dužničku krizu da bi podstakao konkurentnost.

“Političko iskustvo nam govori da je često potreban pritisak da bi se sprovele strukturne reforme”, rekla je Merkelova u obraćanju prisutnima na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, a preneo Rojters.

Pod kategorijom pritiska verovatno se misli i na mere koje sprovode vlasti u Grčkoj. Naime, zaposleni u podzemnoj železnici u Atini okončali su štrajk pošto im je vlada zapretila hapšenjem, posle devetodnevnih protesta koji su paralisali javni prevoz.

Grčka nacionalna banka

Saobraćaj je danas posle podne polako počeo da se normalizuje na podzemnim atinskim linijama, pošto su radnici koji su protestovali zbog smanjenja plata poslušali naredbe da se vrate na posao, jer im u suprotnom preti robija.

“Radnici kojima je uručeno to obaveštenje nisu imali izbora. Sada razmatramo pravne opcije”, rekao je generalni sekretar glavnog sindikata zaposlenih u metrou Mantos Cakos.

Policijske snage za razbijanje demonstracija upale su rano jutros u depo atinske podzemne železnice kako bi rasterale štrajkače koji su se, deveti dan za redom, protivili naredbi vlade da se vrate na posao.

Sukobi su izbili pošto je policija oko četiri sata ujutru po lokalnom vremenu razbila kapiju i upala u depo, nakon čega je pritvoreno 10 radnika, a tokom sukoba jedna žena je zadobila lakše povrede zbog čega je prevezena u bolnicu, izjavio je neimenovani grčki zvaničnik.

Oko 90 zaposlenih zabarikadiralo se tokom noći u depou atinskog metroa, na zapadu grčke prestonice, pošto je vlada juče izdala naredbu o mobilizaciji po kojoj oni, koji se ne budu vratili na posao, rizikuju otkaz, hapšenje, pa čak i zatvorsku kaznu do pet godina.

Radikalna levičarska opoziciona partija Siriza, koja vodi po popularnosti prema rezultatima nekih anketa, ocenila je da je policijska intervencija “varvarski napad” na radnička prava.

U znak solidarnosti sa kolegama u metrou, obustavi rada danas su se pridružili i zaposleni u autobuskom i železničkom saobraćaju.

Print Friendly
Sadržaji koji su ovde preneti ne odražavaju nužno i stavove Centra za politike emancipacije.