Svim budućim penzionerima samo 200 evra mesečno

Izvor: Danas, B92

Kako je za naš list potvrdio Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede Saše Radulovića, plan je da se problem sa penzionim sistemom reši tako što bi se primanja budućih penzionera izjednačila i spustila na minimalni nivo dovoljan za život. Ova promena ne bi uticala na primanja sadašnjih penzionera.

Međutim, rešenje koje planira Ministarstvo privrede, prilično je radikalno.

Ideja je da ubuduće državna penzija bude garant samo minimalnog prihoda dovoljnog isključivo za najbazičnije potrebe, odnosno ishranu. Svi koji žele da u starosti imaju za bilo šta više od najjeftinijeg obroka morali bi da „štede tokom radnog veka ili da sami sebi uplaćuju privatno penzijsko osiguranje“, kaže Stevanović, dodajući da je prema trenutnim računicama oko 200 evra mesečno dovoljno da se preživi.

Ministarstvo ima pripremljen i „plan tranzicije“ kako ovakav nagli zaokret ne bi oštetio zaposlene koji su sada u srednjim godinama ili pred penzijom, jer oni do skoro nisu ni imali mogućnosti da izdvajaju novac u posebne penzione fondove, očekivali su penziju prema visini uplaćenih doprinosa i sada više ne bi imali ni dovoljno vremena da uštede za njeno uvećanje.

- Onima koji bi u momentu donošenja novih pravila već imali neki radni staž, penzija bi se obračunavala iz dva dela. Prvi deo bi se isplaćivao kao i do sada, prema visini plate i godinama radnog staža ostvarenim do momenta donošenja novih pravila. Drugi deo penzije bi se obračunavao po novim pravilima i zavisio bi od broja godina koje je lice provelo na radu od momenta donošenja novih pravila do trenutka penzionisanja – objašnjava Stevanović.

Penzioneri FOTO Winfried

To bi na primeru zaposlenog koji sad ima 50 godina, ako bi se danas doneo novi zakon, značilo da bi on primao penziju koja bi se sastojala od penzije koju je do sada zaradio na osnovu uplaćivanih doprinosa i penzije obračunate po novim pravilima za period od 50. do 65. godine života. Dakle, ako bi po novim pravilima puna penzija bila 200 evra, on bi za tih 15 godina mogao da računa na 60, 70 evra penzije, plus ono što je zaradio do 50. godine života.

- Ovakav sistem u kojem svi imaju istu minimalno garantovanu penziju, već postoji u zemljama poput Švajcarske i Kanade, ali i na Kosovu – primećuje Stevanović.

Ekonomista Zoran Popov ocenjuje da bi uvođenje ovakvog sistema samo stvorilo socijalni problem, jer je sa sadašnjim platama u Srbiji ulaganje u privatne penzije luksuz.

- Ako se i uvede ljudi neće uplaćivati. I kada dođe penzija biće 200 evra. I onda će morati da idu kod države da ih izdržava. Bilo da ih hrani, bilo da im plaća stan i hranuocenjuje on.

Kada će i da li će Ministarstvo privrede ovaj predlog izneti pred Vladu, ostaje nejasno. Ministarstvo je pripremilo i Akcioni plan za ovu i narednu godinu, koji je deo Strategije za razvoj preduzetništva i konkurentnosti u kome se predlaže da svi građani imaju zdravstveno osiguranje, bez obzira na status, odnosno da „zdravstveno osiguranje ne bi trebalo da zavisi od toga da li poslodavac uplaćuje doprinose“. Iz toga se jasno zaključuje da zdravstveno osiguranje treba da imaju i oni za koje poslodavci nisu uplatili doprinose.

Međutim, resorni ministar Saša Radulović je naknadno izjavio da je došlo do „konfuzije“, odnosno da se ideja o univerzalnom pravu na zdravstveno osiguranje i njegovom finansiranju iz budžeta odnosi na poresku reformu koju je on predložio prošle godine, a koju je Vlada Srbije odbila, a da nezavisno od toga on smatra da Poreska uprava treba da pronađe način da natera sve poslodavce da uplaćuju sve doprinose, uključujući i onaj za zdravstvo. Tako je ostalo nepoznato šta zapravo piše u Akcionom planu i Strategiji za 2014. i 2015, odnosno šta se u tim dokumentima navodi kao način na koji ministar planira da realizuje univerzalno zdravstveno osiguranje u situaciji u kojoj neki poslodavci ne plaćaju doprinose.

Moguće je da je Ministarstvo predlog o izjednačavanju budućih penzija već iznelo pred Vladu Srbije krajem prošle godine, ali da je predlog odbijen. Očigledno je jedino da ministar ne odustaje od ovog predloga, ali je pitanje kada će se on i formalno naći pred njegovim kolegama u Nemanjinoj 11.

Aleksandar Vučić 2004. godine sa 200 evra nije izdržao ni 10 dana

I dok se nasumično pominje cifra od 200 evra kao količina novca dovoljna za osnovne potrepštine na mesečnom nivou, prisetimo se eksperimenta koji je urađen aprila 2004. godine.

Tada je, naime, ukupno pet poslanika prihvatilo da učestvuje u istraživanju tv produkcije VIN. Zadatak je bio da pokušaju da umesto od poslaničke, mesec dana žive od prosečne srpske plate koja je u to vreme iznosila 12.700 dinara odnosno nešto manje od 200 evra.

Današnji vicepremijer i po mnogima najuticajniji političar aktuelne vlade koja je početkom oktobra prošle godine započela sa sprovođenjem oštrih mera štednje, Aleksandar Vučić, tada član Srpske radikalne stranke, sa prosečnih 12.700 dinara uspeo je da preživi samo 10 dana i prvi je izašao iz eksperimenta. Poslanici DS Anita Beretić, NDS-DSS Boris Karaičić i SPS Milan Janković izdržali su po 20 dana. Samo je Branka Bošnjak iz G17 plus bila na putu da izdrži ceo mesec.

Svi su trošili isključivo za hranu i ponekad za dopunu za mobilni. Pozorište, bioskop, garederoba, popravka bojlera ili ne daj bože putovanje za vikend, mogli su samo da sanjaju.

Aleksandar Vucic

Print Friendly
Sadržaji koji su ovde preneti ne odražavaju nužno i stavove Centra za politike emancipacije.