Šta sve Grčka treba da ispuni?

IZVOR: B92

Grčka je, prema sporazumu sa kreditorima, obavezna da svoj javni deficit spusti ispod tri odsto BDP-a do 2014, da bi nastavila da prima finansijsku pomoć.

Ta krizom pogođena članica evrozone je u februaru potpisala novi evropski fiskalni pakt, koji uvodi “zlatna pravila” da bi uravnoteženi budžeti postali obavezni.

Atina je obećala da će smanjiti javni deficit na 7,3 odsto ove godine, 4,6 odsto sledeće i 2,1 odsto 2014.

Javni dug, koji je ranije ove godine smanjen za oko trećinu zahvaljujući otpisu obveznica u rukama privatnih kreditora, dostići će 161,4 odsto u 2012, 165,4 odsto u 2013, a zatim pasti na 162,1 odsto u 2014.


Da bi se postigli ti ciljevi, neophodno je da vlada u Atini uštedi 11,5 milijardi evra tokom iduće dve godine.

Očekuje se da će plan štednje biti formiran do početka septembra, kada se stručnjaci takozvane trojke (EU, MMF-a i Evropske centralne banke) vraćaju u Atinu da nastave sa pregledom grčkih finansija i reformi.

Od Grčke se takođe traži da smanji broj zaposlenih u javnom sektoru za 150.000 hiljada do 2015, što je proces koji je nevoljko pokrenut prošle godine, kao i da, do iste godine, proda državnu imovinu vrednu 19 milijardi evra.

Bivši šef grčkog Fonda za privatizaciju Kostas Mitropulos, koji je prošlog meseca dao ostavku, rekao je da je fond za 11 meseci rada uspeo da zaključi svega četiri privatizacije, vredne 1,8 milijardi evra.

U zamenu za reforme, Atina treba da primi kredite EU i MMF-a teške 130 milijardi evra, nakon što je već primila oko 73 milijarde u okviru prvog paktea pomoći, odobrenog 2010.

Sporazum o kreditima predviđa da će Grčka u 2013. i 2014. ostvariti primarni budžetski suficit od 1,8 odnosno 4,5 odsto, dok se za ovu godinu predviđa deficit od jedan odsto. Međutim, prognoze u okviru sporazuma dosad nikad nisu ispunjene.

Kreditori su, recimo, očekivali da će grčka ekonomija ove godine potonuti za 4,7 odsto, dok nova koaliciona vlada na čelu sa premijerom Antonisom Samarasom navodi da će privredni pad verovatno biti bliži stopi od sedam odsto.

Samaras i njegovi politički saradnici žele da period potreban za ispunjenje ciljeva produže za bar dve godine, do 2016, da bi ublažili uticaj mera na stanovništvo, koje već trpi treću godinu štednje.

Sporazum o kreditiranju sadrži odredbu koja navodi da taj period može biti produžen u slučaju da je recesija dublja od očekivane.

Print Friendly
Sadržaji koji su ovde preneti ne odražavaju nužno i stavove Centra za politike emancipacije.