Radnici nisu višak!

Izvor: Novosti

Mantru da se javni sektor mora hitno rešiti viška zaposlenih kako država ne bi doživela bankrot, sindikati u Srbiji sve više doživljavaju kao uvredu. I, dok poslodavci tvrde da jedino privatni sektor realno zarađuje novac, dok ga svi ostali samo troše, sve je više onih koji nisu sasvim saglasni sa ovakvom matematikom.

Sa pričom o predimenzioniranom javnom sektoru, koji „privreda“ više ne može da izdrži, nije saglasan ni Vladimir Milutinović, profesor Filozofskog fakulteta.

– Priča o poslodavcima koji nas hrane nema nikakve veze sa realnošću, ali ima sa ideološkom formacijom u kojoj živimo. Bajkom o tome da finansiraju javni sektor i hrane građane, političko-menadžerska klasa se u odnosu na njih stavlja u položaj roditelja u odnosu na decu i onda zahteva i sva prava iz tog odnosa, slobodno raspolaganje društvenim bogatstvom i autoritarni položaj: „Dok te ja hranim ima da me slušaš!“

Milutinović navodi da se u javnosti kroji mišljenje da se od privatnog sektora „uzima“ i da se „daje“ javnom sektoru, koji sam ne zarađuje ništa i smatra da je ova priča, iako zvuči logično, u stvari deo jedne neoliberalne bajke.

Protest radnika i radnica komunalnog sektora u Beogradu, 10. novembar 2011.

Svoju tezu potvrđuje brojkama i navodi da, prema podacima Ministarstva finansija, PDV i akcize čine oko 70 odsto budžeta, što znači da sami građani finansiraju, samo preko ova dva osnova, približan procenat budžeta. A ako se dodaju i doprinosi koje plaćaju radnici u privatnim i državnim preduzećima od svojih bruto plata, jasno je da nas privatnici hrane uglavnom preko dve stvari: doprinosa na svoje plate i od poreza na dobit. A to je najviše pet odsto!

– Porez na dobit preduzeća čini oko sedam odsto budžeta, ali u okviru tog procenta su i državna i privatna preduzeća. Ukupan doprinos poreza na plate u budžetu je oko 5,5 odsto, a privatnika ima mnogo manje nego zaposlenih uopšte – dodaje Milutinović.

I u Stalnoj konferenciji gradova i opština imaju zamerke na računice koje stižu iz poslodavačkih udruženja, naročito onih koje se odnose na broj radnika u lokalnoj administraciji:

– Poslodavci kažu da, u Austriji recimo, jedan činovnik ide na 1.000 stanovnika, dok je u našoj lokalnoj samoupravi sedam do osam. To nije tačno, a i ne postoji nikakav EU standard koji ovo propisuje. Srbija ima 7,5 miliona stanovnika, 169 gradova i opština, a ukupan broj zaposlenih u lokalnoj administraciji je 41.000. Ako bismo u ove zaposlene računali i radnike predškolskih ustanova, taj broj je ispod zvaničnog podataka koji je dat za Austriju. U Švedskoj, primera radi, od ukupnog broja svih zaposlenih stanovnika, svaki četvrti radi za lokalnu samoupravu!

Print Friendly
Sadržaji koji su ovde preneti ne odražavaju nužno i stavove Centra za politike emancipacije.