Koliko ćemo raditi do penzije?

Izvor: Blic

U igri su dva modela penzione reforme. Po prvom, žene će raditi do 63. godine. Po drugom, muškarci će u penziju sa 66, a žene sa 64 godine.

Jasmina Čorkić radi kao sekretarica i ima 49 godina. Svaki dan će ustajati i odlaziti na posao još 11 godina – tačnije do 2025. godine. Na zasluženu penziju ima prava, prema sadašnjem zakonu, sa 60 godina. Zato je i uznemiruje najava da penziona reforma podrazumeva povećanje starosne granice za žene. Jer, treba da radi bar tri godine duže i u penziju ode 2028. godine.

- Brinem. Ne samo zato što mislim da neću biti sposobna da radim, već i zato što sam zaposlena u firmi koja ima finansijskih problema i u kojoj se sve glasnije govori o otkazima. Kako da stignem do penzije ako izgubim posao – zabrinuto objašnjava Jasmina.

Zbog sistema po kom se penzije isplaćuju danas, odnosno činjenice da se za ove namene sve više zahvata para iz budžeta, hitnu penzijsku reformu od Vlade traži i MMF. Ministar finansija nedavno je najavio i moguć pravac promena.

- Ukoliko bi se starosna granica od 2015. podigla sa 60 na 63 godine, to bi bilo u periodu od šest godina, odnosno godišnje bi se ta granica podizala za po šest meseci – rekao je ministar finansija Lazar Krstić.

Kako saznajemo, uz ovaj model, u igri je i onaj po kom bi muškarci do pune penzije radili do 66, a žene do 64. godine. Pored toga, izvesno je i da će onima koji ne ispunjavaju oba uslova za penzionisanje, penzije biti umanjivane.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, kaže da je Srbija negativni evropski rekorder po učešću rashoda za penzije u BDP od 13 odsto i da su reforme jednostavno neophodne.

- Prioritet je uvođenje aktuarskih penala od oko šest odsto za svaku godinu prevremenog penzionisanja. Razlog je činjenica da se 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena penzioniše pre regularne dobi od 65, odnosno 60 godina – kaže Altiparmakov za “Blic”, koji ovom prilikom previđa da bez obzira na godine starosti ovi ljudi svakako ispunjavaju druge uslove za odlazak u penziju, poput godina staža na primer.

Penzije - neoliberalna računica

Ekonomista Zoran Popov smatra da bi trebalo uvesti i nagrade za one koji hoće da rade duže nego što zakon propisuje.

- Penzionisanje treba usloviti ispunjavanjem oba uslova – starosnog i po godinama staža. Tako se, recimo, muškarci ne bi mogli penzionisati pre 65. godine i radilo bi se u proseku pet godina duže – kaže Popov.

Ovakav predlog bi doveo do toga da ljudi rade dosta duže, gazeći i u svoju sedmu deceniju života. Pitanje je koliko bi, ako se ova mera usvoji, radnika i radnica uopšte i dočekalo penziju. Takođe, produžen radni vek starijih ljudi dodatno otežava zapošljavanje mladih, dela populacije u kojoj procenat nezaposlenih prelazi 50%. Usled velike nezaposlenosti krpljenje godina radnog staža postaje sve veći izazov pa će uslov za odlazak u penziju koji se sastoji od ispunjavanja dva kriterijuma, godina radnog staža i godina starosti, biti u najvećem broju slučajeva nemoguće ispuniti.

Print Friendly
Sadržaji koji su ovde preneti ne odražavaju nužno i stavove Centra za politike emancipacije.