Evropom kruži bauk nezaposlenosti

Izvor: Politika

Tekuća faza finansijske krize Zapada preti da izazove katastrofu na tržištu rada razvijenog sveta, upozoravaju ove sedmice Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Međunarodna organizacija rada (MRO).

Nezaposlenost u zemljama razvijenog sveta iznosila je u maju 7,9 odsto (48 miliona ljudi) – samo 0,6 niže od najviše stope nakon Drugog svetskog rata, zabeležene inače u oktobru 2009. u jeku globalne finansijske krize, naveo je OECD u godišnjem izveštaju o kretanju ekonomija 34 privredno najnaprednije države.

„Odsustvo bilo kakve šanse da se zaposle izazvaće „zastrašujuće efekte” na cele generacije mladih između 15 i 24 godine, koji stižu na tržište rada. Porast društvenih napetosti samo jedan je od trendova čije se posledice još ne mogu predvideti”, naveo je Angel Gurija, generalni sekretar OECD-a.

Evrozona je epicentar „radničke krize”, procenio je juče MRO. Trogodišnja kriza evrozone zauvek je od 2009. izbrisala već 3,5 miliona radnih mesta. Do 2014. kriza monetarne unije EU smaći će još 4,5 miliona poslova, ukoliko Brisel smesta ne odustane od drakonske štednje kao glavnog leka za finansijske nevolje regiona, smatra MRO.

Nezaposlenost u evrozoni danas iznosi 11,1 odsto sa tendencijom rasta, odnosno 17,5 miliona ljudi već nema redovan mesečni prihod. Taj alarmantni broj nezaposlenih narašće 2014. na 22 miliona ako politički vrh EU hitno ne osmisli preciznu strategiju za zapošljavanje, pre svega mladih.

„Nije u nevolji samo evrozona, celokupna globalna ekonomija izložena je riziku prelivanja posledica neefikasne borbe protiv krize. Oporavak evrozone još je moguć, samo što se spektar opcija ubrzano sužava”, ocenio je Huan Somavija, generalni sekretar MRO.

Lavina mračnih upozorenja – između ostalog i o bujičnom rastu nezaposlenih među mladima u Grčkoj, Italiji, Španiji i Sloveniji – još ne dopiru do centara moći u Evropi.

Španija je juče, za obećanu finansijsku pomoć Evrope, najavila novi, četvrti paket mera drakonske štednje, među kojima je i stavka o smanjenju nadoknada nezaposlenima – i to šest meseci pošto ostanu bez posla. Privatizacija luka i aerodroma, ukidanje javnih preduzeća, smanjivanje broja zaposlenih u regionalnoj upravi, povećanje PDV-a sa 18 na 21 odsto i ukidanje subvencija rudnicima, samo su deo mera kojima se vlada Marijana Rahoja nada da će do 2014. godine uštedeti ukupno 65 milijardi evra. Brisel od Madrida zahteva još da deo gubitaka nesmotrenih banaka prevali na male štediše.

Reakcija nacije bila je predvidiva: poslanici opozicije glasno su kritikovali naglu „kapitulaciju” pred drakonskim zahtevima iz Brisela. Na ulicama Madrida ogorčenim rudarima, koji su prepešačili pola zemlje da bi iskazali svoj jed zbog ukidanja subvencija rudnicima uglja na severu i istoku Španije, pridružile su se juče desetine hiljada stanovnika prestonice.

„Bez rudnika, u našem regionu nema ničeg drugog, nećemo imati od čega da živimo”, preneo je juče Rojters izjavu rudara Albana Gonsalveza.

Istovremeno, italijanski premijer Mario Monti najavio je juče da je „zemlja usred tunela, u teškom ratu protiv brda ciničnih predrasuda o Italiji”. Kasa MMF-a odavno nagoveštava da će Italiji biti potrebno još dosta vremena da se izbori sa privrednom letargijom, a eksperti Banke Singapura procenjuju da se „Grčki scenario nemira lako može ponoviti u Italiji”.

U međuvremenu, na hiljade medicinara u Portugaliji juče su izašli na masovni štrajk. Smanjivanje izdataka za zdravstvo Portugalije – bio je jedan od ključnih zahteva međunarodnih kreditora. Cena dolaska hitne pomoći u Portugaliji po novom skočila je sa devet na 22 evra.

Print Friendly
Sadržaji koji su ovde preneti ne odražavaju nužno i stavove Centra za politike emancipacije.