Ursula Hjus – Temelji klase u digitalnom dobu: život, rad i vrednost

Ovde tvrdim da je još uvek moguće primeniti Marksovu teoriju na sadašnje uslove – ne bi li se odredilo šta jeste ili šta nije roba, ne bi li se identifikovalo mesto proizvodnje robe, bilo materijalne ili nematerijalne, i ne bi li se definisala globalna radnička klasa u vezi sa procesima proizvodnje. Da bi se to postiglo neophodno je ponovo istražiti radnu teoriju vrednosti u svim njenim dimenzijama. Posebno obraćam pažnju na “digitalni” ili “virtuelni” rad, ne samo zato što je on trenutno u žarištu rasprava, već zato što je onlajn rad posebno teško konceptualizovati. Zbog toga je on plodno mesto za testiranje uopštenijih hipoteza.

Detaljnije

Radni sto #2: Cenzura medija ili mediji u kapitalizmu?

Radni sto #2 biće održan u tribinskoj sali Doma omladine Beograda u sredu 2. marta od 19 časova pod naslovom “Cenzura medija ili mediji u kapitalizmu?”

Učesnici/e:
Jovana Gligorijević, Vreme
Tanja Jakobi, Centar za istraživanje javnih politika
Saša Dragojlo, BIRN

Preko video linka će nam se iz Zagreba priključiti i Andrea Milat, UMD i Bilten

Razgovor će voditi Marko Miletić, Mašina.

Detaljnije

Jorg Fleker – Fragmentacija rada

Ovaj rad najpre sumira različite vrste fragmentacije radnih odnosa u vezi sa restrukturiranjem organizacija i lanaca vrednosti. Sledeći deo fokusira se na međuodnos restrukturiranja, fragmentacije radnih odnosa i institucionalnog konteksta. Završava izvesnim zaključcima o trouglu koji čine promene u oblicima organizovanja, promenljivi radni odnosi i nacionalni propisi koji regulišu tržište rada. Rad se uglavnom oslanja na rezultate istraživanja dva skorašnja EU projekta. Projekat WORKS je istraživao restrukturiranje lanaca vrednosti i njegove posledice na kvalitet rada. Projekat Dynamo bavio se analizom dinamike nacionalnih modela regulacije sfere rada u kontekstu trenutnih izazova.

Detaljnije

Miloš Baković Jadžić: Sindikati i javni sektor – s onu stranu socijalnog dijaloga i političkog klijentelizma

Sindikati bi trebali predstavljati ključnu društvenu snagu u obrani javnog sektora i poduzeća, kao i u njihovoj demokratizaciji. Međutim, njihova uloga u pokretanju šire društvene koalicije na toj agendi gotovo u pravilu izostaje, a iznimku ne predstavlja ni Srbija. Donosimo kratki pregled tranzicijske sindikalne povijesti u Srbiji kako bismo razjasnili razloge navedenog izostanka, a i kako bismo uputili na političke potencijale s obzirom na posljednje trendove.

Detaljnije

Izveštaji sa konferencije “Rad, kapital, klasna borba”

Od 3. do 5. aprila u Domu omladine Beograda održana je konferencija pod nazivom Rad, kapital, klasna borba: rad u periodu neoliberalne transformacije koju je organizovao Centar za politike emancipacije u saradnji sa Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe i Domom omladine Beograda. Konferencija, koja je za cilj imala razmatranje teorijskih i praktičnopolitičkih aspekata transformacije procesa rada i proizvodnih odnosa, okupila je izlagače i izlagačice iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Nemačke.

Detaljnije

Konferencija: Rad, kapital, klasna borba

++Četvrtak, 3. april
19:00 Od pune zaposlenosti do fleksibilnog rada – klasna borba u vreme neoliberalizma (Darko Vesić)
21:00 Film: O solidarnosti, [14'] (Kontekst Kolektiv)

++Petak, 4. april
18:00 Izmene u radnim zakonodavstvima – uzroci i posledice (Andrea Jovanović, Kire Vasilev)
20:00 Uticaj promena na tržištu rada na položaj žena (Marija Radoman, Ankica Čakardić)

++Subota, 5. april
16:00 Savremeno evropsko tržište rada – liberalizacija tržišta, veza visokog obrazovanja i tržišta radne snage, migracioni procesi (Maja Breznik, Marija Jakovljević, Julija Kranjec)
18:00 Perspektive radničkog organizovanja – civilno društvo i radnički pokret (Teodor Celakoski, Mijat Stanić, Ivan Radenković, Boško Petrov)
20:00 Prekarizacija i fragmentacija u Nemačkoj i Evropi (Stefanie Hüertgen)

Detaljnije

Marko Miletić: Mikser – Doživljaj u pokretu

Savamala je zapušteni i pomalo zaboravljeni, deindustrijalizovani deo Beograda. Njen pejzaž čine oronule devetnaestovekovne palate i nešto mlađe stambene zgrade, napušteni magacini i proizvodna postrojenja. Smanjivanjem industrijske proizvodnje, luka za koju je Savamala bila vezana gubi funkciju, isto je i sa železničkom prugom koja preseca vezu ovog dela grada sa rekom Savom na kojoj leži. Ovakve pukotine u urbanim sredinama karakteristične su za sve veće evropske gradove, a postoji i institucionalizovana matrica njihovog ispunjavanja. To su kreativne industrije koje nisu zaobišle ni Savamalu.

Detaljnije

Barbara Matejčić: Prekarni radnici svih zemalja, ujedinite se!

Prekarnost nije sasvim nov pojam na tržištu rada, ali se zadnjih godina češće koristi, jer je i sve više onih koji su njom zahvaćeni. To su sezonski radnici, radnici na crno, slobodnjaci koji žive od honorara, oni koji obavljaju povremene poslove preko raznih agencija, stručnjaci koji rade po projektima… Za razliku od svojih roditelja, koji su mogli računati na stalno zaposlenje koje im je osiguralo mirovinsko i zdravstveno osiguranje, definirano osmosatno radno vrijeme, godišnje odmore, slobodne vikende i, na kraju, kakvu-takvu mirovinu, današnji radnik postindustrijskog globalnog kapitalizma često može računati samo na – permanentnu nesigurnost.

Detaljnije