Istraživanje o uslovima rada u tekstilnoj industriji u Srbiji

Tokom 1990-ih i 2000-ih Srbija je snažno pogođena dramatičnom deindustrijalizacijom u celokupnoj privredi. Raspad Jugoslavije, privatizacija, ratovi i kasniji embargo EU, imali su razoran uticaj na privredu i stanovništvo. Ekonomija još nije dostigla veličinu i nivo produktivnosti koje je imala tokom 1980-ih. Tipičan primer je industrija tekstila, odeće i obuće. U ovom sektoru je trenutno zaposleno oko 100.000 žena i muškaraca (što uključuje i formalne i neformalne radnike/ce), dok je tokom 1980-ih godina ova industrija formalno zapošljavala oko 250.000 radnika/ca. Pored ogromnog gubitka radnih mesta, deindustrijalizacija je imala razarajući uticaj i na budućnost tekstilne industrije u Srbiji: 90% proizvodnih inputa za industriju odeće se sada uvozi, dok su se tokom 1980-ih proizvodili u sopstvenom tekstilnom sektoru Jugoslavije. Tekstilna industrija zemlje je danas gotovo nepostojeća, dok se industrija odeće/obuće uglavnom zasniva na OPT (Outward Processing Trade) sistemu, carinskom sistemu ponovnog uvoza iz zemalja članica EU, poput Italije i Nemačke, u Srbiju i nazad. OPT (lohn prozvodnja) je EU metod bescarinskog autsorsinga radno-intenzivne modne industrije dok se čuva vlastita tekstilna industrija. Zbog velike zavisnosti od lohn porudžbina, visoke ranjivosti i niske profitabilnosti, ovaj sistem, u krajnjoj liniji, nacionalni sektor i preduzeća dovodi do ćorsokaka, a (još važnije) radnici/e plaćaju cenu toga. Ono što ostaje od nekadašnjeg procvata sektora tekstila/odeće/obuće u Jugoslaviji sada je unazađena, autsorsovana i visoko zavisna linija za proizvodnju odeće/obuće. Kao rezultat, Srbija je od razvijene ekonomije i društva nazadovala u zavisnu ekonomiju u razvoju sa većinom stanovništva koje jedva sastavlja kraj sa krajem.

Kako bi se procenili uslovi rada u srpskoj industriji tekstila i obuće, za ovaj izveštaj su sprovedena terenska istraživanja u periodu jun-septembar 2017. Ovo uključuje vođenje 48 intervjua sa radnicima/ama izvan fabrike, na mestu gde je obezbeđena njihova anonimnost. Intervjuisani/e radnici/e su zaposleni na različitim proizvodnim lokacijama: u jednoj podružnici globalnog brenda, u dva dobavljača prvog reda i u dva podizvođača.

Istraživanje su za Clean Clothes Campaign radili:

Bojana Tamindžija,
Stefan Aleksić,
Bettina Musiolek

Prevod sa engleskog: Maja Solar

Publikaciju možete preuzeti klikom OVDE >>>

Istraživanje je sprovedeno uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung – Southeast Europe.

Print Friendly, PDF & Email