Serž Alimi: Zakon nitkova

U filmu Kazablanka ima jedna čuvena scena u kojoj policijski načelnik, kapetan Reno, dolazi da zatvori Rikov kafe i izjavljuje: “Šokiran sam, šokiran da se ljudi ovde kockaju!” Krupje mu prilazi i uručuje hrpu novčanica: “Vaš dobitak gospodine.” Reno stavlja novac u džep i naređuje: “Svi napolje, smesta!”

U finansijskom skandalu povezanom sa prevarantskim fiksiranjem Londonske međubankarske stope (Libor) teško je uočiti ko je korumpirani policajac s obzirom na to da potencijalnih kandidata ima baš dosta. Svakog dana dvadesetak velikih finansijskih ustanova (Barkliz, Dojče bank, HSBC, Bank of Amerika itd.) određuju Libor. On služi kao referentna kamatna stopa za transakcije u iznosu od 800000 milijardi dolara (ne, ovo nije greška u kucanju), a posebno na tržištu derivata. Cifre su toliko velike da nefinansijska štampa odlučuje da se koncentriše na grehe koji su više, da kažemo, ljudski: na roditelje koji primaju porodične dodatke i dopuštaju da njihova deca izostaju iz škole ili na grčke radnike i radnice koji/e svoje male nadnice nadoknađuju radom na crno. To su ljudi koji na sebe navlače gnev vlasti i Evropske centralne banke.

Manipulacija Liborom možda jeste kompleksna, ali je očigledna koliko i kombinacije u Rikovom kafeu. Velike banke nastoje da svoje zdravstveno stanje predstave u najboljem mogućem svetlu kako bi pozajmljivale što jeftinije. S obzirom na činjenicu da se njihovoj reči generalno veruje one su praktično iz godine u godinu podcenjivale stopu po kojoj su se zaduživale. Bob Dajmond, generalni direktor Barkliza, koji je izjavio da mu je “pozlilo” kada je “otkrio” da je njegova banka kriva za proneveru, podneo je ostavku 3. jula. Guverner Engleske centralne banke Mervin King takođe je tvrdio da je za prevaru saznao pre svega par nedelja*.

“Šokirani”? Zar Barkliz i Engleska centralna banka nikada ne čitaju finansijsku štampu? Vol Strit Žurnal je još 16. aprila 2008. godine objavio članak “Bankari bacaju sumnju na referentnu kamatnu stopu u sred krize”, zapomažući: “Jedan od najvažnijih pokazatelja zdravlja svetskog finansijskog sistema možda šalje pogrešne signale.”

Naš svet je prenatrpan proizvoljnim ili falsifikovanim podacima (Libor, „zlatno pravilo“, nivo duga ili javnog deficita koji se ne sme prekoračiti) koji dovode do toga da čitave nacije, poput Španije, pate. Ljudi iz centralnih banaka i rejting agencija koji odmeravaju ove okrutne kazne još uvek su poštovani poput nekakvih božanstava. Ali dok jedna od najgorih finansijskih kriza u istoriji ulazi u petu godinu, mi ne verujemo u društvenu korisnost njihovih institucija.

————————

* Pogledati “Missteps on Libor Doomed Top Executives at Barclays”, Vol Strit Žurnal, Njujork, 15. jul 2012.

 

Serž Alimi je glavni urednik Le Mond Diplomatika.

PREUZETO: www.mondediplo.com

Prevod: Vladimir Simović

Print Friendly