Kostas Lapavicas: Dramatičnost kiparskog izbora

Plan koji trojka pokušava nametnuti Kipru može uništiti privredu i proizvesti povlačenje depozita iz banaka koje se može proširiti van granica ove ostrvske zemlje.

Kipar je mala ostrvska privreda sa preogromnim bankarskim sistemom i kao takva slična je Islandu i Irskoj. Banke na Islandu spekulisale su derivatima, irske banke kockale su se nekretninama, dok su kiparske banke davale ogromne zajmove grčkim vlastima i grčkoj privredi. U sva tri slučaja banke su sistemski propale i ugrozile čitavu ekonomiju.

Ipak, same kiparske banke nisu od velikog značaja i ne predstavljaju rizik za međunarodne finansije. Opasnost je prouzrokovana od strane trojke – Evropske unije (EU), Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Za početak, kiparske banke su upravo i propale zbog politike koju je trojka nametala – insistiranje u 2012. da grčka država umanji vrednost izdatih obveznica, kao i mere koje su prethodno gurnule Grčku u depresiju 2010-2012. godine, onemogućile su kompanije i stanovništvo da vrate svoje dugove.

Nakon što banke propadnu sistemski preostaje vam svega nekoliko opcija. Irska je krenula putem koji je bio određen njenim članstvom u Ekonomskoj i monetarnoj uniji (EMU) i politikama trojke. Ova ostrvska država podržala je svoje banke koristeći se javnim novcem čime je zaštitila velike vlasnike obveznica, odnosno, druge evropske banke. Irski javni dug porastao je, a država se suočila sa merama štednje, privatizacijom i liberalizacijom. Rezultat se ogledao u dugoročnoj recesiji, opadanju prihoda i velikoj nezaposlenosti. Zapravo, trošak propalih banki bestidno je prebačen na teret čitavog društva.

Island je krenuo radikalno drugačijim putem jer ova država nije bila članica EMU, a bila je i nezavisna u odnosu na trojku. Povećanje nacionalnog duga je odbačeno pa su banke prepuštene bankrotu čime je dug prebačen na deoničare, vlasnike obveznica i štediše iz inostranstva. Island je vodio računa o malim štedišama dok je istovremeno dozvolio devalvaciju sopstvene valute uz primenu kontrole kapitala. Država je tako izbegla duboku i produženu recesiju, a prošle godine privreda je doživela rast od 2,5%.

Rešenje koje se trenutno nudi Kipru od strane trojke više liči na put kojim je išla Irska, samo još gori. Kiparskim bankama je potrebno 17 milijardi evra. Predlog trojke je da se kiparska država zaduži za dodatnih 10 milijardi evra, a da se ostatak novca većinski naplati iz depozita. Ovo je izuzetno loš plan.

Dodatno zaduživanje povećaće javni dug Kipra za preko 100% BDP-a. Privreda je već u recesiji, a kontrakcija, uz dodatne mere štednje, može dosegnuti i do 5% ove godine. Uvećani nacionalni dug će biti potrebno restrukturisati u skoroj budućnosti što samo znači novo zaduživanje i nove mere štednje.

Ipak, najgori deo plana jeste onaj koji se odnosi na naplatu iz depozita. Delom, ovo je i nemoralno jer su korisnici usluga banaka i sitni deponenti. Zašto njima naplaćivati propale bankarske zajmove? No, mnogo gore je to što je plan nesmotren. Naime, u svojem poslovanju banke se koriste trikovima poverenja: deponenti moraju verovati da je njihov novac bezbedan jer u slučaju da u to posumnjaju povućiće novac iz banke – bilo da to urade panično, kao u slučaju Northern Rock iz 2007. godine, ili krajnje tiho u slučaju da veliki deponenti jednostavno odu – a banke će bankrotirati.

Kako sada stvari stoje sve je izvesnije da će ovakav scenario pogoditi Kipar. Posledice po Grčku, gde kiparske banke drže veliki deo svojih depozita, ali i druge zemlje eurozone trenutno možemo samo da nagađamo. Ono što je izvesno jeste to da se desio presedan unutar EMU i to će deponenti u perifernim zemljama sa nejakim bankama registrovati. Ako se povlačenje depozita oduži, panika će se proširiti.

Trojka je predložila ove mere jer nije želela da spasi velike ruske deponente među kojima ima i onih krajnje sumnjivih. To se svakako može podržati, ali je onda ponuđeni lek gori od bolesti. Ovakav plan uništiće kiparsku ekonomiju i paralelno izazvati neverovatan talas nepoverenja prema evropskim bankama.

Kipar se nalazi pred teškom odlukom. Jasno je da ne može očekivati bilo kakav oblik solidarnosti od Evropske unije dok je ujedno podvrgnut nepravednim zahtevima koji se ne odnose ni na koga više. Ako se povinuje planiranim merama ućiće u dugačak i mračan tunel. Ali Kipar može i odbiti ovakavu politiku i okrenuti se drugačijem putu. Iznad svega, ova zemlja ne sme biti zastrašena izlaskom iz EMU jer postoji još mogućnosti, uključujući tu i okretanje drugim međunarodnim opcijama. Ako odluči da odbaci nametani plan, iskustvo Islanda biće od velikog značaja za Kipar. U tom slučaju arogantne i kratkovide birokrate EMU možda konačno nešto i shvate.

Kostas Lapavicas je profesor ekonomije na Univerzitetu u Londonu.

PREUZETO: www.guardian.co.uk

Prevod: Vladimir Simović

Print Friendly