Jorg Fleker – Fragmentacija rada

Ovaj rad najpre sumira različite vrste fragmentacije radnih odnosa u vezi sa restrukturiranjem organizacija i lanaca vrednosti. Sledeći deo fokusira se na međuodnos restrukturiranja, fragmentacije radnih odnosa i institucionalnog konteksta. Završava izvesnim zaključcima o trouglu koji čine promene u oblicima organizovanja, promenljivi radni odnosi i nacionalni propisi koji regulišu tržište rada. Rad se uglavnom oslanja na rezultate istraživanja dva skorašnja EU projekta. Projekat WORKS je istraživao restrukturiranje lanaca vrednosti i njegove posledice na kvalitet rada. Projekat Dynamo bavio se analizom dinamike nacionalnih modela regulacije sfere rada u kontekstu trenutnih izazova.

Detaljnije

Hjugo Radiće – Klasna teorija i klasna politika danas

Polazna tačka ovog eseja jeste tvrdnja da je pitanje klase centralno… Ne zato što želim na bilo koji način da sugerišem da ono mora imati prednost nad ostalim pitanjima; naprotiv, čini se očiglednim da je insistiranje na “klasnoj politici” kao opoziciji “društvenim pokretima” bilo jedna od glavnih prepreka obnovi levice tokom poslednjih četrdeset godina ili više. Stoga u onome što sledi želim da zastupam tezu da se bolna iskustva čitavog ovog perioda mogu rešiti jedino temeljnom kritikom načina na koji se shvatao pojam klase.

Detaljnije

Zbornik – Bilans stanja: doprinos analizi restauracije kapitalizma u Srbiji

Pred vama se nalazi istraživanje pod skupnim naslovom „Bilans stanja – doprinos analizi restauracije kapitalizma u Srbiji“. Cilj radova koji čine ovu publikaciju jeste da ukažu na sve razorne posledice koje je restauracija kapitalizma imala po naše društvo. Analizirajući proces privatizacije, sferu agrara, javna preduzeća, položaj žena, promene u modelu finansiranja visokog obrazovanja i promene u sistemu penzionog i invalidskog osiguranja, želeli smo da ukažemo na probleme koji se nalaze u samom centru logike funkcionisanja jednog perifernog kapitalističkog društva kakvo je Srbija.

Detaljnije

Gregori Albo – Kriza i ekonomske alternative

Svakako je istina da je levica još uvek raspršena u proizvodnji čak i takvih alternativnih političkih predloga koji bi u trenutnoj situaciji uspešno potpomogli stvaranje antineoliberalnih saveza – o antikapitalističkim projektima da i ne govorimo – i time onemogućili korišćenje državne moći i ekonomske politike za sprovođenje mera štednji i za dalje napade na radničku klasu. Međutim, i samo konzistentna politika suprotstavljanja daljim rezovima može otvoriti prostor za nove i šire borbe, dok debatovanje o ekonomskim alternativama, u ovom trenutku, može biti važno kako bi levica uspela da se ponovo uspostavi kao društvena sila sposobna da ponudi organizacione i programske osnove za formiranje antikapitalističkog opozicionog bloka.

Detaljnije

Majkl A. Lebovic – Država i budućnost socijalizma

Nalazimo se usred klasnog rata. To nije ništa neobično. U kapitalizmu uvek traje klasni rat – iako je ponekad prikriven, a ponekad je samo na snazi očigledan kartaginski mir. Međutim, danas je klasni rat intenzivniji zbog krize kapitalizma – krize duboko ukorenjene u prekomernoj akumulaciji kapitala. U toku ove krize kapital je zaoštrio klasni rat protiv radničke klase. Mere štednje, rezovi, potreba za žrtvovanjem – ovo su zahtevi kapitala u trenutku dok poziva radnike i radnice da snose teret njegovog neuspeha. Ovo je rat koji sprovode kapitalističke države protiv radništva kako bi ga primorale da odustane od rezultata svojih uspeha iz prošlih borbi. Na pojedinim poprištima (ali ne na svim, nažalost) možemo da vidimo radničku klasu kako govori „NE”. Međutim, ko će pobediti u ovom klasnom ratu?

Detaljnije

Majkl A. Lebovic – Put ka ljudskom razvoju: kapitalizam ili socijalizam

Ovaj tekst je pripremljen tako da potpomogne obrazovne i političke diskusije u Venecueli (u okviru, na primer, sindikata, komunalnih saveta, socijalističkih formacija). Numeracija odeljaka i paragrafa olakšava ovu vrstu diskusije. Ukratko, ovaj rad nije zamišljen kao krajnji proizvod namenjen za konzumiranje od strane individualnih pasivnih čitalaca/teljki; umesto toga, njegova svrha je da bude sredstvo za podsticanje kolektivne borbe protiv kapitalizma i borbe za socijalizam. Kao što rečenica koja prethodi onoj gore citiranoj ukazuje, „mi znamo da moramo biti spremni za borbu“. Naravno, činjenica da moramo biti spremni da se borimo za društvo koje omogućava pun razvoj ljudskih bića ne važi samo za Venecuelu.

Detaljnije

Miloš Baković Jadžić – Dimitrije Tucović i srpska socijaldemokratija u vreme Balkanskih ratova i I sv. rata

Godine 2014. obeležavamo stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata. Domaća javnost i mediji do sada su najčešće komentarisali „kontroverze“ vezane za Sarajevski atentat, Gavrila Principa i Mladu Bosnu, uzroke i povode Prvog svetskog rata i eventualnu umešanost Kraljevine Srbije u njegovo izbijanje, i sl. Mnogo ređa su na našim prostorima, obeleženim u poslednjih četvrt veka antisocijalističkom histerijom i istorijskim revizionizmom, podsećanja na lik i delo Dimitrija Tucovića, kao i na istoriju srpske socijaldemokratije koju je upravo on predvodio pre sada već više od jednog veka. Kako to da je u Kolubarskoj bici, od 16. novembra do 15. decembra 1914. godine, poginuo jedan od tada najpoznatijih balkanskih marksista i jedan od retkih evropskih socijaldemokrata koji su se ratu principijelno protivili?

Detaljnije

Zbornik – U borbi za javno dobro: analize, strategije i perspektive

Pred vama se nalazi prva publikacija koju objavljuje Centar za politike emancipacije, a koja je rezultat konferencije “U borbi za javno dobro: analize strategije i perspektive” održane 7. i 8. aprila 2012. godine. Sadržaj zbornika čine transkripti pojedinih izlaganja sa aprilskih razgovora. Pridodali smo prevod teksta “Kriza kao kapitalistička prilika” Ursule Hjus, britanske teoretičarke, kao i naknadni intervju sa Živoradom Mrkićem, predsednikom Novog sindikata zdravstva.

Detaljnije