Zbornik – ABC socijalizma

Publikacija koja je pred vama ima za cilj revitalizaciju socijalističke ideje kao realne utopije koja nastoji da ukaže na put kojim treba poći kako bi se ne samo limitirala, već i prevazišla kapitalistička moć. Socijalizam nije stvar prošlosti, socijalizam je pitanje naše budućnosti.

Detaljnije

Ursula Hjus – Temelji klase u digitalnom dobu: život, rad i vrednost

Ovde tvrdim da je još uvek moguće primeniti Marksovu teoriju na sadašnje uslove – ne bi li se odredilo šta jeste ili šta nije roba, ne bi li se identifikovalo mesto proizvodnje robe, bilo materijalne ili nematerijalne, i ne bi li se definisala globalna radnička klasa u vezi sa procesima proizvodnje. Da bi se to postiglo neophodno je ponovo istražiti radnu teoriju vrednosti u svim njenim dimenzijama. Posebno obraćam pažnju na “digitalni” ili “virtuelni” rad, ne samo zato što je on trenutno u žarištu rasprava, već zato što je onlajn rad posebno teško konceptualizovati. Zbog toga je on plodno mesto za testiranje uopštenijih hipoteza.

Detaljnije

Klod Serfati – Transatlantski blok država i politička ekonomija TTIP

Svetski politički prostor je izgrađen tako da, s jedne strane, njime dominira velik, visoko koncentrisan kapital, na čelu sa finansijama, a s druge strane je podeljen po nacionalnim linijama. Savremena politička ekonomija je produkt nejednakog i kombinovanog razvoja pod dominacijom razvijenih zemalja, ovde definisanim kao “hijerarhijski transatlantski blok država”. U središtu se nalaze SAD, uz podršku svojih dugogodišnjih političkih i vojnih saveznika u Evropi i Aziji. Glavni ciljevi Transatlantskog partnerstva za trgovinu i investicije (TTIP), analizirani u ovom tekstu, su: olakšavanje ekspanzije učešća u dobiti dobijenoj od rada i od “marketizacije” prirode i commons-a; organizovanje kompeticije između nacionalne vladajuće klase i različitih država transatlantske oblasti na međunarodom nivou; i očuvanje dominacije kroz nametanje međunarodnih pravila.

Detaljnije

Sem Gindin – Ponovno promišljanje sindikata – mapiranje socijalizma

Nakon tri decenije kontinuiranog opadanja društvene snage sindikata, njihov generalno anemičan odgovor na svetsku ekonomsku krizu ne može se prećutati. Kako je propustila da iskoristi zlatnu priliku, nakon što je pokret Occupy pokazao da drske akcije mogu da pogode populistički nerv, levica se danas suočava s jednim neugodnim pitanjem: da li je regeneracija sindikata i dalje moguća, odnosno da li su sindikati danas prevaziđeni, kao efektivna istorijska formacija kroz koju se radni narod organizuje?

Detaljnije

Jorg Fleker – Fragmentacija rada

Ovaj rad najpre sumira različite vrste fragmentacije radnih odnosa u vezi sa restrukturiranjem organizacija i lanaca vrednosti. Sledeći deo fokusira se na međuodnos restrukturiranja, fragmentacije radnih odnosa i institucionalnog konteksta. Završava izvesnim zaključcima o trouglu koji čine promene u oblicima organizovanja, promenljivi radni odnosi i nacionalni propisi koji regulišu tržište rada. Rad se uglavnom oslanja na rezultate istraživanja dva skorašnja EU projekta. Projekat WORKS je istraživao restrukturiranje lanaca vrednosti i njegove posledice na kvalitet rada. Projekat Dynamo bavio se analizom dinamike nacionalnih modela regulacije sfere rada u kontekstu trenutnih izazova.

Detaljnije

Hjugo Radiće – Klasna teorija i klasna politika danas

Polazna tačka ovog eseja jeste tvrdnja da je pitanje klase centralno… Ne zato što želim na bilo koji način da sugerišem da ono mora imati prednost nad ostalim pitanjima; naprotiv, čini se očiglednim da je insistiranje na “klasnoj politici” kao opoziciji “društvenim pokretima” bilo jedna od glavnih prepreka obnovi levice tokom poslednjih četrdeset godina ili više. Stoga u onome što sledi želim da zastupam tezu da se bolna iskustva čitavog ovog perioda mogu rešiti jedino temeljnom kritikom načina na koji se shvatao pojam klase.

Detaljnije

Zbornik – Bilans stanja: doprinos analizi restauracije kapitalizma u Srbiji

Pred vama se nalazi istraživanje pod skupnim naslovom „Bilans stanja – doprinos analizi restauracije kapitalizma u Srbiji“. Cilj radova koji čine ovu publikaciju jeste da ukažu na sve razorne posledice koje je restauracija kapitalizma imala po naše društvo. Analizirajući proces privatizacije, sferu agrara, javna preduzeća, položaj žena, promene u modelu finansiranja visokog obrazovanja i promene u sistemu penzionog i invalidskog osiguranja, želeli smo da ukažemo na probleme koji se nalaze u samom centru logike funkcionisanja jednog perifernog kapitalističkog društva kakvo je Srbija.

Detaljnije

Gregori Albo – Kriza i ekonomske alternative

Svakako je istina da je levica još uvek raspršena u proizvodnji čak i takvih alternativnih političkih predloga koji bi u trenutnoj situaciji uspešno potpomogli stvaranje antineoliberalnih saveza – o antikapitalističkim projektima da i ne govorimo – i time onemogućili korišćenje državne moći i ekonomske politike za sprovođenje mera štednji i za dalje napade na radničku klasu. Međutim, i samo konzistentna politika suprotstavljanja daljim rezovima može otvoriti prostor za nove i šire borbe, dok debatovanje o ekonomskim alternativama, u ovom trenutku, može biti važno kako bi levica uspela da se ponovo uspostavi kao društvena sila sposobna da ponudi organizacione i programske osnove za formiranje antikapitalističkog opozicionog bloka.

Detaljnije

Majkl A. Lebovic – Država i budućnost socijalizma

Nalazimo se usred klasnog rata. To nije ništa neobično. U kapitalizmu uvek traje klasni rat – iako je ponekad prikriven, a ponekad je samo na snazi očigledan kartaginski mir. Međutim, danas je klasni rat intenzivniji zbog krize kapitalizma – krize duboko ukorenjene u prekomernoj akumulaciji kapitala. U toku ove krize kapital je zaoštrio klasni rat protiv radničke klase. Mere štednje, rezovi, potreba za žrtvovanjem – ovo su zahtevi kapitala u trenutku dok poziva radnike i radnice da snose teret njegovog neuspeha. Ovo je rat koji sprovode kapitalističke države protiv radništva kako bi ga primorale da odustane od rezultata svojih uspeha iz prošlih borbi. Na pojedinim poprištima (ali ne na svim, nažalost) možemo da vidimo radničku klasu kako govori „NE”. Međutim, ko će pobediti u ovom klasnom ratu?

Detaljnije