Venecuela — Ključne perspektive s Juga

Venecuela predstavlja jedan slučaj savremenog pokušaja izgradnje socijalističkog društva. Rastrzano protivrečnostima ovo društvo je stalni predmet debate koja pokriva čitav politički spektar. Objavljivanjem ove publikacije želimo da čitateljkama i čitateljima u Srbiji približimo jedan deo ove debate koji se odvija unutar latinoameričke levice.

Detaljnije

Feminizam — Teorija i praksa

Publikaciju čine dva teksta:
– Ćincija Aruca (Cinzia Arruzza) — Funkcionalizam, determinizam, redukcionizam: feminističko shvatanje društvene reprodukcije i njegova kritika
– Džoana Brener (Johanna Brenner) i Nensi Holmstrom (Nancy Holmstrom) — Savremene socijalističko-feminističke strategije

Detaljnije

Istraživanje – Voda je zajedničko dobro

Voda kao ljudsko pravo jeste i sve će više biti predmet borbe, a samim tim i sektor voda putem kojeg se vrši snabdevanje i zaštita voda. Smatramo, dakle, da je pitanje dostupnosti i upravljanja vodom, njeno održivo korišćenje i zaštita, političko pitanje na koje neće biti moguće dati odgovor, koji je u skladu sa principima jednakosti i demokratičnosti, bez odgovarajuće analize, vizije i akcije koje u fokus stavljaju potrebe ljudi a ne interese kapitala. Cilj nam je da ovo istraživanje doprinese davanju takvog odgovora. Tekst je rezultat rada na istraživačkom projektu pod skupnim naslovom „Ka levoj alternativi“ u okviru kojeg je već objavljen zbornik radova „Vratimo socijalizam u igru: elementi za promišljanje socijalističke alternative“ (2015).

Detaljnije

Zbornik – ABC socijalizma

Publikacija koja je pred vama ima za cilj revitalizaciju socijalističke ideje kao realne utopije koja nastoji da ukaže na put kojim treba poći kako bi se ne samo limitirala, već i prevazišla kapitalistička moć. Socijalizam nije stvar prošlosti, socijalizam je pitanje naše budućnosti.

Detaljnije

Ursula Hjus – Temelji klase u digitalnom dobu: život, rad i vrednost

Ovde tvrdim da je još uvek moguće primeniti Marksovu teoriju na sadašnje uslove – ne bi li se odredilo šta jeste ili šta nije roba, ne bi li se identifikovalo mesto proizvodnje robe, bilo materijalne ili nematerijalne, i ne bi li se definisala globalna radnička klasa u vezi sa procesima proizvodnje. Da bi se to postiglo neophodno je ponovo istražiti radnu teoriju vrednosti u svim njenim dimenzijama. Posebno obraćam pažnju na “digitalni” ili “virtuelni” rad, ne samo zato što je on trenutno u žarištu rasprava, već zato što je onlajn rad posebno teško konceptualizovati. Zbog toga je on plodno mesto za testiranje uopštenijih hipoteza.

Detaljnije

Klod Serfati – Transatlantski blok država i politička ekonomija TTIP

Svetski politički prostor je izgrađen tako da, s jedne strane, njime dominira velik, visoko koncentrisan kapital, na čelu sa finansijama, a s druge strane je podeljen po nacionalnim linijama. Savremena politička ekonomija je produkt nejednakog i kombinovanog razvoja pod dominacijom razvijenih zemalja, ovde definisanim kao “hijerarhijski transatlantski blok država”. U središtu se nalaze SAD, uz podršku svojih dugogodišnjih političkih i vojnih saveznika u Evropi i Aziji. Glavni ciljevi Transatlantskog partnerstva za trgovinu i investicije (TTIP), analizirani u ovom tekstu, su: olakšavanje ekspanzije učešća u dobiti dobijenoj od rada i od “marketizacije” prirode i commons-a; organizovanje kompeticije između nacionalne vladajuće klase i različitih država transatlantske oblasti na međunarodom nivou; i očuvanje dominacije kroz nametanje međunarodnih pravila.

Detaljnije

Sem Gindin – Ponovno promišljanje sindikata – mapiranje socijalizma

Nakon tri decenije kontinuiranog opadanja društvene snage sindikata, njihov generalno anemičan odgovor na svetsku ekonomsku krizu ne može se prećutati. Kako je propustila da iskoristi zlatnu priliku, nakon što je pokret Occupy pokazao da drske akcije mogu da pogode populistički nerv, levica se danas suočava s jednim neugodnim pitanjem: da li je regeneracija sindikata i dalje moguća, odnosno da li su sindikati danas prevaziđeni, kao efektivna istorijska formacija kroz koju se radni narod organizuje?

Detaljnije

Jorg Fleker – Fragmentacija rada

Ovaj rad najpre sumira različite vrste fragmentacije radnih odnosa u vezi sa restrukturiranjem organizacija i lanaca vrednosti. Sledeći deo fokusira se na međuodnos restrukturiranja, fragmentacije radnih odnosa i institucionalnog konteksta. Završava izvesnim zaključcima o trouglu koji čine promene u oblicima organizovanja, promenljivi radni odnosi i nacionalni propisi koji regulišu tržište rada. Rad se uglavnom oslanja na rezultate istraživanja dva skorašnja EU projekta. Projekat WORKS je istraživao restrukturiranje lanaca vrednosti i njegove posledice na kvalitet rada. Projekat Dynamo bavio se analizom dinamike nacionalnih modela regulacije sfere rada u kontekstu trenutnih izazova.

Detaljnije

Hjugo Radiće – Klasna teorija i klasna politika danas

Polazna tačka ovog eseja jeste tvrdnja da je pitanje klase centralno… Ne zato što želim na bilo koji način da sugerišem da ono mora imati prednost nad ostalim pitanjima; naprotiv, čini se očiglednim da je insistiranje na “klasnoj politici” kao opoziciji “društvenim pokretima” bilo jedna od glavnih prepreka obnovi levice tokom poslednjih četrdeset godina ili više. Stoga u onome što sledi želim da zastupam tezu da se bolna iskustva čitavog ovog perioda mogu rešiti jedino temeljnom kritikom načina na koji se shvatao pojam klase.

Detaljnije